Međutim, druga faza Tajfuna je počela pre nego što je Rokosovski mogao da reaguje. XXVII korpus generala Alfreda Vagera je napao sa dve pešadijske divizije, pojačane oklopnom kamfgrupom iz 1. oklopne divizije, ujutro 15. novembra, kako bi očistio sovjetske snage 30. armije oko Moskovskog mora, pregrađenog rezervoara na reci Volga, i da bi obezbedio krilo Treće oklopne armije. 30. armija se još uvek oporavljala od teških borbi oko Kalinjina i njene dve divizije u toj oblasti su se povukle preko reke Volge. Za jedan dan je Deveta armija oslobodila većeg dela pritiska izbočinu kod Kalinjina istovremeno praveći pukotinu između Kalinjinskog i Zapadnog fronta. 16. novembra, LVI oklopni korpus Treće oklopne armije je počeo da forsira reku Lamu protiv desnog krila 30. armije koje je više bilo zaštitnica nego snažna odbrambena linija. 30. i 16. armija su izvršile lokalne napade protiv mostobrana LVI oklopnog korpusa bez ikakvog uspeha.

Pošto je front 30. armije između Moskovskog mora i Volokolamska usled početnih nemačkih napada bio probijen, Četvrta oklopna armija je počela glavnu ofanzivu 18. novembra, napadajući ka istoku od Volokolamska sa Ruofovim V korpusom (tri pešadijske divizije) i fon Vitinghofovim XLVI oklopnim korpusom (2, 5. i 11. oklopna divizija) koji je imao preko 400 tenkova. Hepnerov napad je trebalo da ostvari proboj na spoju između 30. i 16. armije. Rokosovski se raspravljao sa Žukovom da mu dozvoli elastičniju odbranu kako bi sačuvao snagu, ali Žukov je naredio da se ni pedalj tla ne prepušta Nemcima. Međutim, Hepnerov napad je otkrio da front 16. i 30. armije uglavnom drži tanka linija konjice sa samo tri streljačke divizije razvijene duž 90 km širokog fronta. Staljinovi lokalni napadi su samo ozbiljno oslabili sovjetske frontovske jedinice neposredno pre glavnog nemačkog napada. Pod pritiskom pet oklopnih divizija, sovjetska konjica i pešadija su odstupili ka Klinu. Do večeri 18. novembra, napad Četvrte oklopne armije je počeo da razdvaja sovjetsku 16. i 30. armiju. Dok se 30. armija povlačila ka Klinu, 16. armija je odstupala ka Istri, dalje proširujući pukotinu između dve armije. General major Leljušenko, oporavivši se od rana zadobijenih kod Borodina, noću 18. novembra preuzima komandu nad 30. armijom, dobivši naređenje od Žukova da brani Klin po svaku cenu. Sa 16. i 30. armijom u povlačenju, Hepner je ujutro 19. novembra pojačao pritisak napavši XL oklopnim i IX koprusom levo krilo Rokosovskog. U isto vreme, fon Bok je naredio Devetoj armiji da potpuno pređe u defanzivu...