Izolda, njene dugočuvene trepavice leptirasto ljubeći njegov bliski nadaleko čuveni obraz, osećala je da je on slađi od trešnje ili šljive, više nego šećerni poljupci ili Liptonov voćni kolač, nego dolina glogova u prvoj četrnaestodnevici maja, nego najfinija muzika benda, nego divna bliskost u snu. Ona promrmlja gugućući očima:

- Moj dragoceni otkako smo se poslednji put rastali činilo mi se da sam stalno u tvom društvu, čak i kada sklopim oči uveče. Neprestano te vidim, čujem, srećem na raznim mestima tako da počinjem da se pitam da li moja duša ne napušta moje telo u snu i odlazi da te traži i štaviše da te nalazi ili je možda sve ovo samo fantazija. Reci mi Danijele, moj najmiliji.

On, njen svetlokosi dečko od testa, heroj mnogih bojeva, nosilac ovuma, ljubilac stotina, bloker hiljada, ejakulator punih vrčeva, bučno šmrknu, njegov nazalni glas padajući u čudni nedelotvorni dropkik, tako, u jezik diplomatije:

Mais pourquoi es-tu andrée dans ma fie, Henritte S, je croyais mon âme déjà morte.*

* Ali zašto si zakoračila u moj život, Henrieta S? Verovao sam da je moja duša već mrtva.

Ona podiže svoju glavu, njene oči maksimalno zadovoljne. Za sada je iz njegove brbljarije uglavnom pokapirala da je on doživotni rob ljubavi i da je ona ta a ne ona mišja kovrdžava krpara Katijanja O Haloran.

On, džentlmen, je imao snužden izraz lica. Prvo što je bio žrtva loše probave, prilično sklon šuljevima dobijenim od sedenja na kamenim zidovima gde je navukao tvrdokorni kašalj dok je uživao u lepotama prirode a pored toga po medicinskom savetu dr Koda on se svakodnevno nalivao dozama ekstrakta od vrbove kore da spreči Hibernijanski grip. Sa grozničavim bledilom koje je ukazivalo na snažno delovanje nemirnog mora na trezvenjački želudac on je posmatrao svete duhove svojih studentskih ljubavi, Henrijetu na petlu od pojate, Nenetu de l'Abej iza vrata točionice, Mariju Luizu svu zezanje i mušice, nacvrcanu Suzan savataj kako znaš i umeš, i najzad ali ne i na kraju koščatu kućepaziteljku lokalnog parohijskog sveštenika ?Guptlija. Sablasno joj je bledo pogledao u oči sa izrazom obrubljenim tamom.

- Nasmejani Džoni, ona se umiljavala gineleksički, mariš li za mene makar malo?

Nemuzikalno i donekle samoprigušeno potrudi se da promrsi on:

- Da, damo, nisam ti ja vredan. Malo ti znaš. Zašto smo mi rođeni na dva različita mesta? Zbog čega smo se sreli kolko juče da tako kažem? Čemu ovo davljenje, ova žudnja za bonum arduum-om tek toliko da se razlikuje od bonum simpliciter-a? Hoćeš li da prihvatiš delić mog podeljenog srca? Tako daleko, avaj, za smrt u, sa, zbog i na račun moje jako voljene ja nemo čeznem./p>

- O, prekini sa tim kenjkanjem! Moj pravi ljubavnik ne sme tako da priča, odgovori drska mačkica nestrpljivo posle njenog strpljivog čekanja tokom cele proklete stereotipne večere od zagorelih krmenadli i prostačkih krompira sa svima koji su razglabali od supe do lešnika o krmenadlama i pireu i svinjskom dupetu i o kupusu juče i silversajds kuvanoj govedini od juče ponovo sa ljubičastom švedskom repom i podjednako prostačkim karfiolom bez mrvice apetita kada bi joj i najobičnija boca portera i kolač od ogrozda bili dovoljni. Ljubav je ona želela, najveću dostižnu, pravu pravcatu novu slepu bezdanu ekspresnu zapanjujuću preneražavajuću pećinsku ljubav na prvi pogled, univerzalni super dragulj iz kog razloga ga je ponovo poljubila a on, bejavši urođeni džentlmen sa darom crvenjenja isto kao i bekgamona, uzvrati poljubac jer je to bila jedna od njegovih maksima u ovom životu da ako se dama, na primer, desi da ima libido za griz Stiltonovog sira a njemu se poklopi, čisto kao argument, da ima četvrt funte ili tu negde od gorgonzole u njegovom džepu zašto ne bi prosto stavio ruku u svoj džep, pa zar ne, i elem jednostavno joj dao sir, zar ne kapiraš, da gricne.

Međutim kao prvo i prvo, pre nego što je ispitao njen trougao da dokaže da li je ona kao što su novine tvrdile virgo intacta, on je upita da li se ikada upustila u nezakoniti blud sa ili bez kontracepcije.

- Ne, Najn, Nikada ni za živu glavu, njegova gotovo ujna zacvrkuta dok se držala tog njegovog velikog ramena, Moji polni organi su nevini kao nenaneseni sneg. Neka mi sekira rascopa brazdu! Tako mi kose mojih najdražih roditelja! Tako mi nepovredivog đavla od Ben Bulbena! Tako mi sveže vode gde ni jedan pljačkaš nikada nije zalutao, nikad ne videvši stotinu žena moga podzemnog sveta.

Njen tužni grlilac pokaza zvezdano mnenje. U njih je on tražio da se ona zakune, njih koje su bile, jesu i biće u tišini rasute, upečatljivo sijajući, treperavo svetlucajući dok je uranografički pomenuo svetla lampi ljubavnika u Onostranom.

Naviše oni pogledaše put neba ka kraljevstvu zvezda dok u njeno devojačko uvo taj ljubavnik bez ljubavi, bezgrešni grešnik izdahnu:

- Koliko sam samo ja nežan i dobar, Isi. Nikada ne povređujem tuđa osećanja. I kažem, kakva divna priroda je moja!

- Pa? Trise, a koliko je mila moja priroda, pa zar nije?

Nije to bilo ništa posebno što je on tačno rekao niti je to bilo išta što je on u stvari učinio ali opet je to bilo nešto u vezi sa njim tipa način na koji je uvek gurao svoj prst u džep pantalona i onda ga turao u svoje oko kao rođena beba, pravi veliki balavko ili je jednom ona ispustila svoju malu malecnu maramicu i način na koji je tako elegantno on pokupio svojim bližim kopitom i nogom je digao tako ljubazno do njenog malog maleckog nosića. Njoj briznuše suze.

- Odlazi odmah, ona zagrme, ti ološu!

- Savršeno, on reče, ti prokleta kučko.

On ode bez pozdrava i poče da kruži u širokom luku kako mu je i naređeno. Pre nego što je proteklo mnogo trenutaka ona zazvižda. Čuvši svoje ime pozvano krajnje pronicljivo on prestade da hoda u krug i okrete se ka njoj, njegov pogled sada ispunjen svrhom kao da je govorio.

- Neka ti se smrdljiva pokvarena duša tornja u pakao, ti droljo, a i sve što je tvoje bilo

- Ne, vrati se, ona je očijukala. Ne zaboravi me. Toliko te želim!

- Odlično, njen samo što nije nećak reče.

Pošto je već stao on se okrete i krenu da kruži u suprotnom pravcu i napokon stade vizavi njegove buduće ujne koja mu požele dobrodošlicu rekavši:

- Kako si se samo otmeno odazvao na naš poziv, lojalni čoveče.