"1132 P.P. Ljudi poput mrava ili termita nabasaše na velikog belog kita koji je ležao u potočiću. Nabubrelo salo u Eblanijumu."
Evo recimo gornja rečenica. Bez i jedne jedine fusnote.
Nigde asteriska. Zanemarena paradigma, zaboravljeni karafindl. Ali zato je tu Rezana građa 1, koja
predstavlja izvanrednu kvaziknjiževnokritičku studiju onoga što je objašnjivo u Džojsovom delu, a naročito je značajna
za razumevanje Knjiga I i III & IV. Ok, idemo.
Skraćenica P.P. označava Pre Potopa. Pa tu ni ne treba fusnota. Ali 1132? Zašto baš ta godina? Ti im kaži zašto.
Molim? Ništa, ništa. Dakle:
1 Matej, Belfast (Alster), Sever - Erviker
1 Mark, Kork (Manster), Jug - Ana Livija
3 Luka, Linster (Dablin), Istok - Izolda
2 Džon, Golvej (Konaht), Zapad - Šon/Šem = Tristan
Takva i slična tumačenja, za kojima prosto vapi Finegana buđenje, pruža Rezana građa 1,
koja se prvenstveno bavi eklatantnim
eksponentima avangardne eksperimentalne proze u evropskoj literaturi dvadesetog veka,
Knjgama I i III & IV. Knjigu II će se obraditi, jednog dana, prikladno, kad izađe, logično, saćemo, Rezana građa 2.
A Knjiga II, i sama monumentalno delo moderne književnosti, koja samo što nije, će,
ili neće, dati neke odgovore, ali će svakako otkloniti svaku nadu da će se
stvari raščistiti, iako nade, za početak, nije ni bilo, odmah se videlo o čemu je tu reč, i da nas u daljem
čitanju čekaju, umesto dobrodošlice, samo nove nedoumice i nesuglasice. Naročito između njih četvorice. Evo šta u Knjizi II, izlapitis Markus, sinoptičar, ima da kaže na temu 11:32:
"Markus. I posle toga, ne zaboravljajući, tamo beše Flamanska armada, razbucana vrzimice, i svi oficijalno podavljeni, na licu mesta, tog predivnog jutra,
posle potopa, negde oko jedanaest i trideset dva zar ne?"