Finegana buđenje je započeto skupljanjem materijala - mahom nasumičnih fraza iz novina - i njihovim zapisivanjem veliku svesku, takozvanu Bafalo beležnicu VI.A, koja je 1961. objavljena pod naslovom Žvrljotinarnica. Džojs 10. marta 1923 sastavlja prvi draft epizode nazvane 'Kralj Roderik O'Konor' a ubrzo slede 'Tristan i Izolda', 'Sv. Kevin', i 'Kolokvij Sv. Patrika i Druida'. Zatim se prihvatio da preradi 'Tristana' i tako nastaje 'Mamalujo' epizoda, odnosno II.4. Šest sekcija Knjige I su napisane manje više jedna za drugom tokom 1923, izuzev I.1 i I.6. koje su dodate 1926-27. Prvobitna ideja, i logičan početak knjige, je da radnja počne sa I.2 i da se Knjiga I završi epizodom Ana Livija. Međutim Džojs mora da spoji početak Knjige I sa krajem Knjige IV i zato ubacuje takozvanu 'Uvertiru', I.1. Za sam početak I.1 smišlja jednu malu bravuru: Traži od Herijet Viver da mu putem pisma 'poruči' šta da napiše, kao što stoji u pismu od 24. sep. 1926: 'Jedna baš smešna ideja mi je pala na pamet da bi mogla da 'poručiš' komad i ja bih ga uradio. Gospoda od kičice i čekića su izgleda radila na takav način. Dragi gospodine, volela bih da dobijem ulje na platnu gosn Tristana kako trančira sirovu svinju za zemljake Kornišane ili bistu Herr Hama koji kontemplira svoje ledeno rame...'
Kada je 'porudžbina' stigla, piše:
8. novembar 1926. (za Harijet Viver): „Odmah
sam se bacio na posao u vezi sa vašom cenjenom narudžbinom i to toliko revnosno da sam se praktično
zaglupeo i zaustavio, strovalio na sofu i čitao Gospoda više vole plavuše puna tri dana....“
Inače, iz ove knjige je ubačena fora sa Ajfelovim tornjem na početku FW-a, jer u pomenutoj knjizi piše
da kad plavuša vidi taj toranj onda je stvarno videla nešto, šansa koja se vala ne propušta
„...Ali ovog jutra sam ponovo krenuo svež i odmoran. Komadu dodeljujem počasno mesto, naime stavljam
ga na prvu stranicu knjige... Knjiga u stvari nema ni početak ni kraj (poslovna tajna, registrovana u
zavodu za patente). Završava se usred rečenice i počinje usred iste te rečenice. Vaš komad je uvod u
Kontakt deo na koji se nastavlja manuskript koji imaš, Kriterion. Ova četvrt i
Naivre d'Argent su prvi deo na kraju knjige. Treći deo koji takođe imaš je Dabcd. Napisao sam samo mali deo drugog
kraja sa Roderikom O'K. Četvrti će biti kraći od drugih...“
Između 1924. i 1926. on radi na 'četiri straže Šona' (III.1, 2.,3., 4.) i to ne ide ni malo lako.
4. jun 1924. (za Harijet Viver): „Mora da je veoma razočaravajuće za tebe... videti me kako se batrgam kao neka poluslepa foka, koja žalobno cvili dok je u nevolji. Možda nije trebalo ni da počinjem tako tešku knjigu nakon što sam završio Uliksa....“
I sve to je još išlo i relativno glatko dok nije ubacio I.1 na početak i onda isekao logični tok 5-7 ubacivanjem glave 6 koja mu je poslužila da 'uravnoteži' knjigu, što je izazvalo dodatno negodovanje svih prisutnih a naročito Herijet Viver. Džojsa počinju da muče strašni snovi - ledena pustinja Leng, napoznata Kadath, Yoh Sototh i tdh1. Rešio je da odustane i da sve prepusti irskom pesniku Džejmsu Stivensu - ionako Džojs već 1926. ima u glavi sva poglavlja. U pismu Herijet Viver od 7. juna 1926. on piše: 'Između završetka A i pada noći i početka Da (prve epizode Šona) postoje još tri ili četiri epizode, dečije igre, noćne studije, scena u 'birtiji' i 'gase se svetla u selu'. Ispostavlja se da je nešto počeo i da radi na toj knjizi, jer već 15. jula 1926 on piše Herijet Viver: 'Uradio sam jedan deo studija. C uči D-a Euklidovoj knjizi I.1. Uradiću još par komada, možda I (Izoldinu) istoriju u slikama iz porodičnog albuma i deo u kome X diskutuju ... Bolan slučaj i w-A domaćinstvo itd2. Ostaviću ih na vetrometini kada i ako odem... Nadam se da te dragi Šon od miline i dalje zabavlja.'
25. jul 1926. (za Harijet Viver): „Završio sam Euklidovu lekciju ali neću pokušavati ništa više za sada... Uzgred budi rečeno delovi Dabcd povezani sa odlomkom Roderik O'Konor su ovim redom na stranicama 52, 53, 82, 83, 102. Ako se budem ičim bavio baviću se njima sada. Definitivno imam kapacitet da radim ali bih želeo da imam više agilnosti i mašte.“
Eto tako od toga nije bilo ništa. Otprilike može da se dođe i to tačnog datuma kada Džojs gubi snagu i volju da nastavi sa pisanjem. Evo ovo pismo:
14. avgust 1927. (za Harijet Viver): „Sve više sam svestan razgnevljenog neprijateljstva prema mom eksperimentu interpretacije 'tamne noći duše'. Lična zloba razočaranih umetnika koji su protraćili svoj talenat ili možda čak i genijalnost dok sam ja sa slabijim darom i užasno mnogo fizičkih i mentalnih poteškoća uspeo ili izgleda uspeo da nešto stvorim u tvom slučaju ne važi. A to je jedan od glavnih razloga zbog kojih, pošto nisam u stanju da se promenim, predlažem da prekinem sa svojim načinom pisanja. Pošto su prvi i treći deo gotovi (5 godina rada), mogao bih da možda završim drugi i kratki četrvrti, ali treba mi odmor, i to u velikim količinama. Svaki pacer bi mogao da pohvata konce za deo 2 iz ogromne mračne melopeje Knjiga I i III.“
Pisanje Knjige II se baš oteglo (1926-1938), između ostalog zbog Džojsovih problema sa očima, mentalnih poremećaja njegove ćerke Lucije, ali i obeshrabrenja, sve slabijeg odzvuka i sve jačeg odijuma prema 'Delu u nastajanju'. Ali nije moglo biti govora o odlaknuću, sa svim tim klifotskim avetinjama koje su se sjatile3, kao i kritikama koje su prerastale u filipike - kao što su na pr. bile Luisove tirade u časopisima Tiro, Blast!, Neprijatelj, itd. Džojs je imao sistem kako da se bori protiv toga, naime, ubacivao je delove takvih tekstova u FW - Vikov ciklometar, alias Gazebokrotikon, je od njih pravio švargle.
23. mart 1926. (za Harijet Viver): „Luis je objavio veliku knjigu Umetnost da tobom vladaju i u njenom beau millieu se nalazi ono što liči na veoma odlučan napad na moj uvredljivi rad ako mogu da sudim po određenim epitetima kao što su 'dementiran', 'mucavi', 'šaljivdžija', 'zrikavi' itd. Čitam je kako bih mogao da upotrebim te izraze...“
Džojs se nije ljutio i što je najsmešnije, taj isti Luis ga je u maju pozvao i tražio mu da mu pošalje neki svež tekst za njegov časopis Tirokritičar - časopis će se isključivo baviti književnom kritikom ali u Džojsovom slučaju će napraviti izuzetak i objaviti štivo - i Džojs je rekao da će to učiniti sa velikim zadovoljstvom. Međutim, izgleda da je kumulativni efekat negativnih recenzija učinio svoje, a kritike Herijet Viver su ga naročito pogodile, jer joj piše:
1. januar 1928 (za Harijet Viver): „U odgovoru na tvoje pitanje da li sam dobro i da li vredno radim, nisam ni jedno ni drugo. Ništa nisam radio više od dva meseca i lekar odbija da mi dozvoli čak i da izvršim reviziju odštampane verzije... Svestan sam neodrživosti moje pozicije manje više već petnaest meseci, još od kako sam se vratio iz Brisela ali to je sada dostiglo akutne razmere. Nemam ni srca ni volje da nastavim sa 'traćenjem svog genija samo zbog iščašenosti literature'.
Međutim čim je malodušnost prošla, Džojs nastavlja da radi iz petinih žila, uglavnom na revizijama već postojećih skečeva.
21. jun 1928. (za Harijet Viver): „Upravo sam završio (11:55) konačnu & petu reviziju Db. Kakav posao! Pisaću čim dođem do daha“
1 Nema veze sa istinom. Nigde ne postoje podaci o tim snovima (prim. prev), a da ih je i bilo Džojs bi se sigurno požalio. Prestani da izmišljaš - drži se suvoparnih činjenica (mentalna beleška sebi). ↩
2 Kakva šteta što nije napisao te komade! A zašto bi četiri starca diskutovala bolan slučaj (verovatno su pročitali smrtovnicu g. Dafija u novinama)? A ta Izoldina istorija u slikama mora da je, kao ona Kišova, ispala iz jednokrilnog ormara od orahovine, nekad visokog sjaja, sa lučnim svodom iznad vrata (dva talasasta luka) i stilizovanim ružama od drveta u čijem se središtu nalazi pužasta voluta nalik na glavu kontrabasa. ↩
3 I demonom zvanim gnomon. ↩