7. jul je bio vreo, maglovit dan. Do zore, major fon Lauert je imao samo 50 operativnih Pantera pod svojom kon trolom. U 08:45h, fon Šarvic je naredio da se napad na sovjetsku drugu odbrambenu liniju nastavi, sa ciljem da se za uzme Dubrova, a onda da se napreduje ka severu i obuhvate sovjetski položaji kod Sirceva. Kampfgrupa fon Šarvic je na pala sa oko 50 Pantera i 30 Pz III/IV. Većina sovjetskih branilaca se povukla iz Dubrove tokom noći, ali 3. mehanizovani korpus je zauzeo odlične odbrambene položaje oko Sirceva, sa oko 20 ukopanih T-34 iz 16. tenkvskog puka i nekoliko 85 mm protivtenkovskih topova iz 756. protivtenkovskog bataljona. Sovjetski branioci su videli nastupajuće nemačke tenkove, ali nisu zapucali iz svojih protivtenkovskih oruđa sve dok panceri nisu upali u minsko polje u jaruzi odmah istočno od Sirceva. Još jednom su Panteri izložili svoj ranjivi bočni oklop sovjetskim nišandžijama i u roku od nekoliko minuta 15 Pantera je pogođeno i zapaljeno granatama kalibra 76 mm i 85 mm.

Sovjetske nišandžije su zauzimale viši položaj od Pantera koji su bili zaglavljeni u jaruzi, što im je omogućavalo da pogode tanki krov kupole. Sovjetski T-34 komandiri su pucali što su brže mogli, a njihovi poslužioci topova koji nisu imali azbestne rukavice kao nemački tenkisti su spržili svoje ruke izbacujući crveno-usijane čaure iz kupola. Poručnik Vasilij Bruhov, komandir voda T-34 u obližnjem 2. tenkovskom korpusu je opisao borbu sa nemačkim tenkovima tokom Citadele.

Gledao sam metu kroz topovski nišan - kratko zaustavljanje, jedan hitac, još jedan. Pomerao sam top sleva na desno i vikao: 'Protivtenkovska! Rasprskavajuća!' Motor je urlao tako da nismo mogli da čujemo eksplozije spolja, a kada bih ja otvorio vatru nisam čuo ništa šta se dešava van tenka. Tek kad je tenk pogođen protivtenkovskom granatom... shvatio sam da postoje i neki koji gađaju mene.

Situacija nije bila ništa lakša za nemačke tenkovske posade. Natporučnik Gabriel u Panteru 801 je probao da se probije kroz zasedu, ali nije stigao daleko. Gabriel je kasnije napisao:

Direktno sam pogođen protivtenkovskom granatom koja je probila odeljenje sa municijom sa leve strane izazvavši momentalnu eksploziju... Strgao sam zapaljene slušalice i mikrofon svojim teško opečenim rukama sa kojih su nokti već otpali. Do tada je nišandžija krenuo da se probija odozdo, ali morao sam da mu odgurnem glavu kako bih i sam izašao iz kupole. Sve se odigralo munjevito... Posle mene, nišandžija je, ipak, uspeo da se spase. Pretrpeo je opekotine, uglavnom po licu.